Isofix sistem u autu je međunarodni standard za pričvršćivanje dečijih auto-sedišta direktno za karoseriju vozila, umesto standardnog sigurnosnog pojasa. Zvanično definisan kao ISO 13216, sistem se oslanja na dva kruta metalna konektora na dnu sedišta koja se uglavljuju u odgovarajuća sidrišta ugrađena između naslona i sedišta automobila. Kod sedišta koja zahtevaju dodatni antirotacioni oslonac, tu ulogu najčešće ima Top Tether traka ili potporna noga, koji ograničavaju rotaciju sedišta pri sudaru.
Istraživanja bezbednosti dece u saobraćaju pokazuju da su greške pri korišćenju dečijih sistema za zadržavanje česte, a među njima je i nepravilno pričvršćivanje sedišta sigurnosnim pojasom vozila. Isofix je razvijen upravo da smanji rizik od takvih grešaka, jer standardizovana mehanička veza znatno pojednostavljuje pravilno pričvršćivanje sedišta za vozilo.
Konektori na dnu Isofix sedišta uvlače se u sidrišta vozila dok mehanizam ne potvrdi da je veza zaključana, najčešće karakterističnim „klikom“, a kod modela sa vizuelnim indikatorima i odgovarajućom oznakom, često zelenom bojom.
Ta potvrda je suštinska razlika u odnosu na vezivanje pojasom. Kod pojasa roditelj sam procenjuje da li je zategnuto dovoljno čvrsto, dok kod Isofix sistema mehanizam zaključavanja i indikatori, kada postoje, olakšavaju proveru da li su konektori pravilno spojeni.
Sidrišta su standardizovana na razmak od 280 milimetara između centara dva donja konektora, što znači da isto sedište pristaje u bilo koje kompatibilno vozilo, bez obzira na proizvođača. Standardizovana veza sa vozilom smanjuje rizik od pogrešne instalacije, dok Top Tether ili potporna noga, kada ih konkretno sedište koristi, ograničavaju neželjenu rotaciju sistema tokom sudara.
U starijoj UN R44 klasifikaciji Isofix se naročito vezivao za sedišta za malu decu iz grupa 0+, 1 i njihovih kombinacija. Danas se ISOFIX koristi i u različitim kategorijama sedišta homologovanih prema UN R129, uključujući sedišta za malu decu i određena booster sedišta. Kod neintegralnih booster sedišta dete se vezuje standardnim pojasom vozila, dok ISOFIX priključci, kada postoje, prvenstveno stabilizuju samo sedište.
Česta zabluda je da Isofix sam po sebi isključuje mogućnost greške. U praksi je rizik od pogrešnog postavljanja donje veze znatno manji nego kod složenog provlačenja i zatezanja sigurnosnog pojasa, ali pravilno povezivanje oba konektora i dalje mora da se proveri.
Koje su vrste ISOFIX sistema i oznake kompatibilnosti?
Standardizacija ISOFIX sistema kroz vreme koristila je različite oznake kompatibilnosti. U starijoj UN R44 regulativi postojale su kategorije kao što su univerzalni, poluuniverzalni i sistemi specifični za određena vozila, kao i ISOFIX klase veličine koje su opisivale fizički prostor i orijentaciju sedišta. Savremena regulativa UN R129 koristi drugačiji sistem homologacije, sa deklarisanim rasponom visine deteta i kategorijama kao što su i-Size i sistemi specifični za vozilo.
U okviru starije UN R44 regulative, univerzalni ISOFIX koristio je dva donja ISOFIX priključka i Top Tether. Poluuniverzalni ISOFIX mogao je da koristi Top Tether, potpornu nogu ili drugi propisani antirotacioni oslonac, u zavisnosti od konstrukcije sedišta. Kod sistema specifičnih za vozilo kompatibilnost je ograničena na konkretne modele ili pozicije koje su odobrili proizvođači sedišta i vozila.
| Oznaka ili tip | Šta označava | Napomena |
| Univerzalni ISOFIX prema R44 | dva donja ISOFIX priključka i Top Tether | starija R44 kategorija |
| Poluuniverzalni ISOFIX prema R44 | ISOFIX uz propisani antirotacioni oslonac | može koristiti Top Tether ili potpornu nogu, zavisno od sistema |
| ISOFIX specifičan za vozilo | sistem odobren za konkretna vozila ili pozicije | proverava se lista kompatibilnosti |
| ISO/F3, ISO/F2, ISO/F2X | fizičke klase za sedišta okrenuta unapred | starije ISOFIX oznake kompatibilnosti |
| ISO/R3, ISO/R2, ISO/R1 | fizičke klase za sedišta okrenuta unazad | ISO/R1 odgovara manjem sedištu za bebu |
| ISO/L1 i ISO/L2 | klase za poprečno postavljene nosiljke | koriste se za proveru prostora u vozilu |
| ISO/B2 i ISO/B3 | dimenzioni okviri za booster sedišta | ISO/B2 je uži, ISO/B3 širi okvir |
Kod sedišta sa potpornom nogom potrebno je proveriti da li se ona oslanja na površinu poda koju su proizvođači vozila i sedišta odobrili za tu namenu. Podni pretinci mogu predstavljati problem jer njihov poklopac često nije predviđen da primi opterećenje potporne noge pri sudaru, ali njihovo postojanje ne znači automatski da je svaka takva ugradnja zabranjena. Konačnu potvrdu treba potražiti u priručniku vozila i konkretnog auto sedišta.
Van Evrope koriste se drugi regulatorni nazivi za slične sisteme pričvršćivanja. U Sjedinjenim Državama koristi se LATCH, a u Kanadi UAS, Universal Anchorage System. Njihova donja sidrišta tehnički su veoma slična ISOFIX sidrištima, ali fizička mogućnost spajanja sama po sebi nije dovoljna potvrda da se određeno evropsko sedište sme koristiti na drugom tržištu. Uvek se moraju poštovati homologacija konkretnog sedišta, uputstvo proizvođača sedišta i priručnik vozila.
Naziv „Isofix“ često se pogrešno shvata kao oznaka jednog konkretnog tipa sedišta. Reč je zapravo o sistemu pričvršćivanja koji se koristi u različitim kategorijama dečjih sedišta, pa pre kupovine treba proveriti kompatibilnost konkretnog sedišta sa vozilom. Ako automobil birate prvenstveno za potrebe porodice, ISOFIX pozicije su samo jedan od kriterijuma koje treba uzeti u obzir kada razmišljate kako odabrati porodični automobil.
Kakva je veza između ISOFIX sedišta za decu i i-Size sedišta?
UN R129 je regulativa za homologaciju savremenih dečjih sistema za zadržavanje, dok je i-Size jedna od kategorija unutar te regulative, a ne drugi naziv za čitav R129 standard. ISOFIX, sa druge strane, označava način povezivanja sedišta sa sidrištima u vozilu. Zato ISOFIX i i-Size nisu dva konkurentska sistema između kojih se bira.
Kod integralnih univerzalnih i-Size sedišta koriste se dva ISOFIX priključka i odgovarajući antirotacioni uređaj. Međutim, aktuelni UN R129 obuhvata i druge kategorije, uključujući i-Size booster sedišta kod kojih se dete vezuje sigurnosnim pojasom vozila, dok ISOFIX priključci mogu biti dodatni i nisu obavezni na svakom takvom booster modelu.
UN R129 koristi visinu deteta kao osnovnu meru za definisanje raspona upotrebe sedišta, uz ograničenje maksimalne mase koje navodi proizvođač. Regulativa zahteva i testiranje bočnog udara. Za dete mlađe od 15 meseci propisana je vožnja u sedištu okrenutom unazad ili bočno, u skladu sa kategorijom i odobrenjem konkretnog sedišta.
Prednost i-Size kategorije je jednostavnija kompatibilnost sa i-Size pozicijama u vozilu. Stariji automobil može imati ISOFIX sidrišta, a da njegove pozicije nisu označene kao i-Size, pa je u tom slučaju potrebno proveriti priručnik vozila i listu kompatibilnosti konkretnog sedišta.
Starija UN R44/04 sedišta koriste drugačiju klasifikaciju, prvenstveno prema težinskim grupama. Zato se pri izboru novog sedišta ne porede „ISOFIX ili i-Size“, već se proveravaju homologacija sedišta, deklarisani raspon visine i mase deteta, način pričvršćivanja i kompatibilnost sa konkretnim vozilom.
Instalacija ISOFIX sedišta za decu – korak po korak
Ugradnja Isofix sedišta spaja dva konektora sedišta sa dva sidrišta vozila. Ako konkretan model zahteva antirotacioni oslonac, zatim se prema uputstvu postavlja Top Tether ili potporna noga. Postupak izgleda ovako:
- Pronaći Isofix sidrišta u vozilu, metalne šipke u prostoru između naslona i sedišta, obično obeležene simbolom ili plastičnim markerom.
- Izvući Isofix konektore ili bazu iz auto sedišta.
- Poravnati konektore sa sidrištima i gurati dok mehanizam sa obe strane ne potvrdi zaključavanje.
- Proveriti indikator na sedištu ili bazi, ako postoji, i uveriti se da pokazuje stanje koje proizvođač označava kao pravilno povezano.
- Ako je predviđeno za konkretan model, postaviti Top Tether ili potpornu nogu tačno prema uputstvu proizvođača. Top Tether se kači isključivo za za to predviđeno sidrište, dok potporna noga mora pravilno da nalegne na odobrenu površinu poda.
- Proveriti da li su svi priključci i indikatori u pravilnom položaju i proveriti stabilnost sedišta prema kriterijumima navedenim u njegovom uputstvu.
Kod modularnih sistema za bebe, Isofix baza može ostati postavljena u vozilu, dok se nosiljka kači i skida sa baze bez ponovnog spajanja donjih konektora, što znatno ubrzava svakodnevnu upotrebu.
U uputstvima proizvođača posebno se ističe da se kuke za pričvršćivanje prtljaga u prtljažniku ne smeju zameniti za sidrište za Top Tether. Kod sedišta za koje proizvođač propisuje Top Tether ili potpornu nogu, donji Isofix konektori sami po sebi nisu dovoljni za pravilnu montažu. Taj dodatni element ograničava rotaciju sedišta i mora biti postavljen tačno prema uputstvu konkretnog modela.
Koje su prednosti i mane ISOFIX sistema?
ISOFIX sistem donosi nekoliko važnih prednosti u svakodnevnoj upotrebi, ali ima i ograničenja koja treba uzeti u obzir pri izboru auto sedišta.
Prednosti:
- Znatno manji rizik pogrešne ugradnje u odnosu na vezivanje pojasom, zahvaljujući standardizovanoj vezi i jasnijoj proveri zaključavanja.
- Kruća, stabilnija veza sa karoserijom smanjuje pomeranje sedišta.
- Brža svakodnevna montaža i demontaža kod sistema koji koriste odvojivu bazu.
- Kompatibilnost kod odgovarajućih univerzalnih sistema omogućava korišćenje istog sedišta u više kompatibilnih vozila.
Mane:
- Viša cena, jer su Isofix auto sedišta i baze često skuplji od sedišta koja se vezuju samo pojasom. U Srbiji cene variraju od nekoliko hiljada do preko 30.000 dinara, zavisno od faze i proizvođača, a baza se kod nekih modela prodaje odvojeno od sedišta, što dodatno podiže ukupan trošak.
- Veća masa, jer Isofix baza ili ugrađeni mehanizam mogu povećati ukupnu težinu sistema i otežati njegovo premeštanje između vozila.
- Nisu sva vozila opremljena ISOFIX sidrištima. Starija vozila često ih nemaju, a eventualna naknadna ISOFIX sistem ugradnja mora biti predviđena i odobrena za konkretan automobil.
- Kod integralnih ISOFIX sedišta homologovanih prema UN R129, zbir mase samog sedišta i najveće dozvoljene mase deteta ne sme biti veći od 33 kilograma. Zbog toga se kod većih neintegralnih sedišta dete vezuje sigurnosnim pojasom vozila, dok ISOFIX priključci, ako postoje, mogu služiti za stabilizaciju sedišta.
- Srednje zadnje i suvozačevo sedište često nemaju Isofix sidrišta, pa raspoložive pozicije zavise od konkretnog vozila.
ISOFIX sam po sebi ne znači automatski viši nivo zaštite na svakom testu sudara. Njegova ključna prednost je to što standardizovana montaža znatno smanjuje mogućnost pogrešnog pričvršćivanja sedišta u poređenju sa složenijom montažom sigurnosnim pojasom.
ISOFIX sistem cena u Srbiji
Kada je u pitanju ISOFIX sistem cena u Srbiji dosta zavisi od toga da li kupujete samo bazu, kompletno auto sedište ili buster za starije dete. ISOFIX baze najčešće koštaju oko 15.000 do 24.000 dinara, dok se kompletna auto sedišta sa ISOFIX sistemom uglavnom kreću od približno 10.000 do 35.000 dinara. Napredniji modeli, poput rotirajućih i-Size sedišta, mogu koštati 40.000 do 50.000 dinara ili više.
Povoljnija su buster sedišta sa ISOFIX priključcima, koja se mogu pronaći već od oko 5.000 dinara. Na konačnu cenu najviše utiču tip sedišta, raspon visine i uzrasta deteta, standard homologacije, dodatne funkcije i proizvođač.
Kakav je ISOFIX sistem u BYD automobilima?
Kod izbora porodičnog automobila važno je proveriti ne samo da li vozilo ima ISOFIX, već i na kojim sedištima su dostupne ISOFIX i i-Size pozicije. Više BYD modela dostupnih na tržištu Srbije ima ISOFIX i i-Size priključke na suvozačevom i spoljnim zadnjim sedištima.
Takvu konfiguraciju, između ostalih, imaju BYD DOLPHIN SURF, BYD SEAL, BYD SEAL U, BYD SEAL U DM-i i BYD SEALION 7, dok je dostupnost ISOFIX i i-Size pozicija potrebno proveriti prema konkretnom modelu i paketu opreme. Pri postavljanju dečjeg sedišta u BYD vozilo uvek treba pratiti uputstvo konkretnog automobila i proizvođača auto sedišta.
Dakle, ISOFIX sistem značajno olakšava pravilnu montažu dečjeg auto sedišta i smanjuje rizik od nepravilnog pričvršćivanja. Kod sedišta koja koriste Top Tether ili potpornu nogu, važno je da i ti elementi budu postavljeni tačno prema uputstvu proizvođača.
Pri izboru sedišta najvažnije je proveriti homologaciju, odgovarajući raspon visine i mase deteta i kompatibilnost sa konkretnim automobilom. Pravilno odabrano i pravilno postavljeno sedište ostaje ključ bezbednog prevoza deteta.
Najčešća pitanja
Da li je po zakonu u Srbiji obavezno da automobil ima ISOFIX auto sedišta?
Ne. ISOFIX nije zakonski obavezan. Dete niže od 135 cm mora da se prevozi u odgovarajućem homologovanom sistemu za vezivanje, ali to može biti i sedište koje se pravilno pričvršćuje sigurnosnim pojasom vozila. Za širi pregled propisa i stvari koje vozač treba da ima u vozilu, pogledajte i vodič o obaveznoj opremi za auto u Srbiji.
Šta ako moj automobil nema ISOFIX sidrišta?
Možete koristiti auto sedište koje je odobreno za montažu sigurnosnim pojasom vozila. Nisu sva ISOFIX sedišta predviđena i za ovu vrstu montaže, pa obavezno proverite uputstvo proizvođača.
Može li ISOFIX sistem naknadno da se ugradi u automobil?
Može samo ako za konkretan automobil postoji fabrički odobreno rešenje. Ne preporučuje se samostalno dodavanje ili prepravljanje ISOFIX sidrišta.
Da li ISOFIX baza radi sa sedištima svih proizvođača?
Ne. ISOFIX baza je kompatibilna samo sa sedištima koja je proizvođač za nju odobrio, najčešće iz sopstvenog sistema ili serije proizvoda.
Može li se ISOFIX sedište ugraditi na suvozačevom sedištu?
Iako BYD ima tehničke uslove da se ISOFIX sedište ugradi i kod suvozača, to je onemogućeno zbog propisa koji važe u Srbiji u kojima je navedeno da dete mlađe od 12 godina po pravilu ne sme da se vozi na prednjem sedištu, uz zakonom definisane izuzetke.
